Пред зимски распуст...
"Природно је да човек носи у себи нешто од дана који су прошли, природно је и да мисли на будућност и да машта о њој, али живети ма и делимично у прошлости, или у будућности, опасно је и нездраво...Највећим и најбољим делом свога бића, главнином срца и разума, човек треба да је увек и цео у садашњем тренутку, у једном правом и једином могућем животу."
Иво Андрић
И био је поново тај дан у години када се сви окупљамо, када школском зградом одјекује смех и чује се задовољство. Дан када у холу школе чујемо бебе, малу децу а и мало старију децу запослених, када се ходником чује глас Деда Мраза, а онда након тога истим тим ходником прошетају људи, бивше колеге које су свој радни век провеле у нашој школи, а увек нам се радо враћају. Прелепо и нешто што треба неговати увек!
Окупили смо се да испратимо још једну, за нас успешну годину, заједно. Уз жељу да трајемо у сваком смислу те речи, завршавамо ову и почињемо нову календарску годину!
Срећно!
